"ИЗВЈЕШТАЈ ЦЕНТРАЛНЕ ОБАВЈЕШТАЈНЕ АГЕНЦИЈЕ (ЦИА)

О БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ"

У оквиру инаугурирања службе WEB странице Обавјештајно сигурносне/ безбједносне агенције БиХ, у прилици смо презентирати извјештај о Босни и Херцеговине, једне од водећих и најугледнијих обавјештајних служби у свијету - америчке ЦИА-е.

* * *

Извјештај Централне обавјештајне агенције о Босни и Херцеговини - Шта ЦИА-е зна о Босни и Херцеговини - Већина податка ЦИА-е о БиХ сада непознат - Сви подаци су примјер шта требају радити будуће статистичке и институције мјеритељства у БиХ, почевши од заражених и обољелих од
АИДС-а, па до старости становништва - У оквиру ове информације налази се и оригинални текст Извјештаја на енглеском језику.

Централна обавјештајна агенција САД- ЦИА - у своме извјештају о Босни и Херцеговини, који је објављен почетком новембра 2004. године, изнијела је низ података о Босни и Херцеговини који до сада нису били познати овдје, или нису били сакупљени на једном мјесту.

У овом извјештају су обрађени и статистички прикази готово сви сегменти живота у нашој земљи, са посебним освртом на привредну и политичку ситуцију у БиХ. Овај извјештај, сасвим сигурно, може послужити као примјер домаћим институцијама, које би требале да се баве прикупљањем и обрадом статистичких података, како да то раде, а такођер може бити користан приручник онима који имају намјеру путовати, улагати или на неки други начинпосјетити БиХ.

Економија: У Извјештају се наводи да је након рата, у периоду од 1996. до 1999. године, дошло до осјетног опоравка привреде у нашој земљи, али да је тај раст успорен у посљедње четири године.
"Процес приватизације тече споро. Процес преустроја банкарског сектора био је успјешан, чиме је успјешно замијењен комунистички начин платног промета", наводи се у извјештају.

Као један од позитивних примјера наводи се изузетно ефикасно функционисање Централне банке БиХ, за коју се каже да је у врло кратком периоду успјела стабилизовати монетарни систем наше земље. "БиХ је примила као помоћ значајна међународна средства у процесу реконструкције и у облику хуманитарне помоћи, но ова земља ће морати да се припреми на еру у којој ће те помоћи бити све мање", стоји у Извјештају.

Према подацима ЦИА-е, друштвени производ -ГДП је у 2003. године имао стопу раста од 3,5 %. Бруто друштвени производ по глави становника је у истој години износио 6.100 долара. У овом извјештају наведена је и структура ГДП у односу на степен учествовања индустријских грана у њему. Тако се наводи да на пољопривреду у укупном ГДП отпада 13 %, на индустрију 40,9 %, док сектор услуга у укупнпм ГДП учествује са 46,1 %. Стопа инфлације је у протеклој години износила 0,9 %.

ЦИА наводи податак да укупна радан снага у нашој земљи износи нешто више од милион људи, али им није позната њихова структура по индустријским гранама. Стопа незапослености износи 40 %. Према овом извјештају укупни буџети влада са различитих нивоа власти у БиХ износе 3.271 милијарди долара. Степен раста индустријске производње износи 5,5 % годишње.

Укупно извозимо 1,28 милијарди долара робе, док нам увоз износи 4,7 милијарди долара. Укупан трговински дефицит износи више од 2 милијарде долара годишње. Највише извовимо у Италију (29%), Хрватску (18,5%), Њемачку (17,3%), Аустрију (9,3%) и Словенију (6,7%). Највише увозимо из Хрватске (24,3 %), Словеније (15,5%), Њемачке (13,6%), Италије (12 %), Мађарске (7,6 %), те Аустрије (6,6 %).

Укупне финансијске резерве наше земље, што у злату, што у страним валутама, износи 1,796 милијарди долара, истовремено вањски дуг БиХ износи 3,5 милијарди долара, каже се у овом Извјештају.

Комуникације: У протеклој години, стоји у Извјештају, у БиХ је постојало укупно 938.000 фиксних телефонских линија, док је број мобитела прешао бројку од милиона. Везано за сектор телекомуникација, у Извјештају се наводи како је потребно извршити модернизацију и проширење капацитета, јер су многа урбана подручја испод просјека у односу на друге земље настале распадом бивше Југославије. Укупан број интернет корисника у 2002. године износио је 100.000, стоји у Извјештају.

Укупна дужина пруга у БиХ износи 1.021 километар, од тога је електрифицирано 795 километара.

Становништво: Према подацима ЦИА, у БиХ живи нешто више од 4 милиона људи. Поред укупног броја становништва у Извјештају се налази и исцрпна структура ове популације. Тако се наводи да од укупног броја становништва, највећи дио 70,6 % чини старосна група од 15 до 64 године, док 18,9 % отпада на доб од 0 до 14 година, а 0,5 % становништва има више од 65 година. Просјечна старост становништва у БиХ износи 35,9 година.

На хиљаду становника укупно се рађа просјечно нешто више од дванаесторо дјеце, док број умрлих на хиљаду становника износи просјечно више од осам људи.

Смртност дјеце износи 21,88 на хиљаду живорођених и пуно је израженија код мушке дјеце, код које износи 24,5, док је код женске дјеце 19 смртина хиљаду живорођених.

Укупно 0,1 % становништва је заражено вирусом ХИВ-а.

Етничка структура, стоји у овом Извјештају, је слиједећа: највише је Бошњака 48 %, Срба 37,1 %, Хрвата 14,3 %, док је осталих 0,6 %. Религијска структура не подудара се са националном припадношћу. Тако стоји да највише има муслимана 40 %, православаца 31 %, католика 15 %, а осталих 14 %, наводи се у Извјештају ЦИА-е САД.

Хтјели велику Србију: У уводном дијелу у којем се говоди о процесу осамостаљивања БиХ даје се слиједеће виђење тог процеса: "БиХ је прогласила независност 3. марта 1992. године, након референдума о независности који је био бојкотован од стране босанских Срба. Босански Срби (подржани од сусједне Србије и Црне Горе) одговорили су оружаним отпором са намјером да Република БиХ подијеле по етничком основу, те да је прикључе подручјима под контролом Срба и да на тај начин формирају велику Србију", каже се у Извјештају.

Границе и преговори: Укупне границе БиХ износе 1.459 километара. Од тога граница са Р Хрватском се протеже 932 километра, док са Србијом и Црном Гором износи 527 километара. У Извјештају се наводи да ове границе још увијек нису дефинитивно договорене међу овим земљама, те да се преговара о неким дијеловима уз ријеку Дрину, са Србијом и Црном Гором, као и у региону Костајнице, са Хрватском.

Сто умрлих од АИДС-а до 2001. године: У Извјештају се наводи да је до 2001. године у нашој земљи званично и тачно забиљежено 100 смртних случајева који су проузроковани вирусом ХИВ-а.

Колико имамо радио-пријемника: О колико се опширном Извјештају ради најбоље говори слиједећи податак у којем се износи број радио-пријемника у нашој земљи. Укупно их је 1997. године било 940.000.

Путеви: Укупна дужина путева у БиХ је 21.846 километара, а каада су у питању водени путеви ријека Сава је отворена за бродове, али је пловидба ограничена због непостојања уговора са сусједним државама. Као луке се наводе Босанска Градишка, Босански Брод, Босански Шамац, Брчко и Орашје. Зрачних лука има укупно 27 стоји у извјештају, а хелиодрома 5. БиХ има 170 километара цјевовода за транспорт плина и 9 км цјевовода за транспорт нафте.

Војска: Војне снаге се састоје од Војске Федерације и Војске РС. Минимална старост за служење војног рока је 19 година, док се тренутно у војној служби налази 30.130 људи.

Опасност од земљотреса: Као природна непогода од које у нашој земљи пријети највећа опасност наводе се разорни земљотреси.

Електропотенцијал: Интересантни су подаци који се наводе о производњи електричне енергије. Тако се каже да укупна производња овог енергента у БиХ износи 9.979 милијарди киловат сати. Од тога се кориштењем фосилних горива добива 53,5 %, док се остатак производи кориштењем хидропотенцијала.Укупно се од овога у нашој земљи троши 8.116 милијарди киловат сати, док се извози 2.569 милијарди киловат сати. Интересантно је да наша земља, према овом извјештају, увози 1.405 милијарди киловат сати струје. Према овоме Извјештају, дневна потрошња нафте у нашој земљи износи 20.000 барела, што износи нешто више од три милиона литара дневно.

Извозимо највише дрво и метале: У укупној структури извоза највише су заступљени метали, одјећа, те дрво и приузводи од дрвета. Када је ријеч о увозу, највише су увозе машине и опрема, хемикалије, гориво и храна, тврди се у Извјештају.

Екологија: Као проблеми у загађивању околине наводе се загађење зрака као резултат великог броја металопрерађивачких индустријских објеката. Такођер, у Извјештају стоји да је услијед ратних дешавања дошло до загађења водених потенцијала и уништења шума.

Жене живе дуже од мушкараца: Просјечна старост становништва износи 75,57 година. Жене у просјеку живе знатно дуже од мушкараца, наиме просјечна старост у овој популацији износи 75,51 година, док она код мушкараца износи 69,82 године.

Тачно галсање нације: У Извјештају се налазе и веома исцрпни подаци о политичкон устројству и начину на који се бирају представници, како у државним, тако и у ентитетским органима власти. Тако се може прочитати колико је који члан Предсједништва добио гласова од укупног броја гласова народа из чијег је реда изабран. Драган Човић је осовојио укупно 61,5 % гласова Хрвата, Сулејман Тихић 37 % од укупног броја бошњачких гласова, док је смијењени члан Предсједништва БиХ Мирко Шаровић освојио укупно 35,5 % српских гласова, наводи се у Извјештају.

Све партије и лидери: У Извјештају се набрајају све веће политичке партије у БиХ, као и њихови предсједници, штп је податак које је готово немогуће на једном мјесту пронаћи у нашој земљи.

БиХ члан 39 међународних организација: БиХ, стоји у Извјештају, члан је укупно 39 међународних организација. Од тога у три има статус посматрача, у једној госта, док је у преосталих 35 остварила пуноправно чланство, наводи се у Извјештају.

Уставни суд БиХ: У Извјештају се, такође, наводи и начин избора судија у Уставни суд БиХ. "Уставни суд се састоји од девет чланова. Четири члана, по два Бошњака и Хрвата бира Парламент Ф БиХ, док двојицу српских чланова бира Народна скупштина РС. Преосталу тројицу чланова који нису држављани БиХ, бира предсједник Европског суда за људска права при Вијећу Европе", појашњено је у Извјештају.

Притисци на странке и лидере: Један од података који није познат ЦИА-е јесте степен и јачина притиска на политичке странке и њихове лидере. Међутим, у овом Извјештају нигдје се не наводи да таквих притисака нема.

Црно тржиште је тајна: Интересантно је да се у Извјештају каже да су статистички подаци у БиХ веома ограничени. "Највећи проблем, када је ријеч о статистичким подацима, односи се на чињеницу да они не обухватају највећи дио активности које се спроводе на црном тржишту", каже се у Извјештају.

Земља подијељена ентитетима: Посебно интересантном се чини напомена везана за устројство БиХ, у којој јасно стоји да је земља подијељена (енг. дивидед) на бошњачко-херцеговачку Федерацију и Републику Српску.